Narodi sa obale mora imaju manje degenerativnih bolesti od onih iz urbanih kontinentalnih područja, što se pripisuje specifičnoj ishrani  i blagoj, suvoj klimi.

Plodovi mora, pored slatkovodnih riba i rakova, predstavljaju grupu  dragocenih namirnica koje u mnogim regijama sveta služe kao jedini izvor proteina i ostalih hranjivih materija. Bitno se razlikuju od ostalih namirnica po specifičnom mirisu, sadržaju polinezasićenih masti dugih lanaca (tzv. omega-3 masnih kiselina), lako probavljivim proteinima visoke biološke vrednosti te visokom sadržaju retkih minerala, posebno joda i selena.

Činjenica je da narodi sa obale mora (primer  Sredozemlje) imaju manje degenerativnih bolesti od onih u gusto naseljenim urbanim područjima zapadnih zemalja, što se pripisuje specifičnoj ishrani (riba, vino, maslinovo ulje) i blagoj, suvoj klimi.

Zašto riba

Preporučujemo vam jeftinu, finu i zdravu, površinsku plavu ribu koja se hrani planktonom - sardina.

Jedite meso, ali jedite pre svega ribu - zaključak je prof. dr. Brucea Watkinsa, stručnjaka s Purdue University, predstavljen u knjizi The Paleo Diet koja je objavljena krajem 2002. godine. Na temelju iscrpne analize prehrane čoveka paleolitskog doba od pre više od 10 000 godina, grupa istraživača došla je do zaključka kako masne kiseline (omega-6 i omega-3) i njihov odnos u svakodnevnoj ishrani predstavljaju ključ zdravlja.

Kao optimum navodi se razmera  2 : 1 u korist omega-6 masnih kiselina prema omega-3 masnim kiselinama, koliko je imao paleolitski čovek jedući divljač i ribu bez žitarica. Kada je čovek počeo konzumirati prvo divlje, a potom i uzgojene žitarice, taj se odnos počeo kvariti da bi danas dosegnuo razmere  5 : 1 te 13 : 1.

Dakle, tokom tih desetak hiljada  godina potpuno se poremetila ravnoteža masnih kiselina u ishrani  čoveka, da bi poslednjih 100 godina, pre svega zahvaljujući korišćenju  novih tehnologija, značaj omega-6 masnih kiselina dosegnula svoj maksimum.

Regulacija metabolizma masti

No, nisu stručnjaci s Purdue University prvi došli do takvih saznanja. Još davne 1956. godine dr. Hugh Sinclair s Oxford University izjavio je da je "najveći broj bolesti civilizacije (koronarna bolest, tromboza, rak, dijabetes) izazvan poremećajem u metabolizmu masti."

A najbolje podešavanje metabolizma masti postiže se konzumiranjem masne ribe, što u našim uslovima  znači one najjeftinije - sardine. Zašto?

Ona sadrži obilje omega-3 masnih kiselina (EPA, DHA). Ako se tome doda i treća iz te grupe - linolna masna kiselina (primer  iz lanenog semena /ALA/), onda smo učinili sve za vlastito zdravlje.

Treba napomenuti da ljudsko telo ne raspolaže enzimom koji razlaže dvostruke veze masnih lanaca većih od 10 ugljenikovih atoma, što znači da se oni redovno moraju unositi hranom jer se ne mogu sami stvoriti u organizmu. Te su masne kiseline ključne u metabolizmu i presudne su za dobro zdravlje.

Među spomenutim masnim kiselinama posebno je važna DHA. Ona učestvuje u funkcionisanju  nervnog tkiva, mrežnjače  i mozga, dakle ključna je za kognitivnu funkciju mozga, memorisanje, vizualno razlikovanje itd.

Sastav i priprema ribe

Meso ribe odlikuje se visokom biološkom vrednošću, a prednost u odnosu na crveno meso je - laka probavljivost. Prema tome, ribu mogu jesti čak i bolesnici i zbog toga u mnogim zemljama riblje meso svrstavaju u dijetetsku namirnicu. Sve ostale hranjive materije (vitamini i minerali) prisutne su u ribljem mesu tako da po svemu predstavlja kompletnu namirnicu. Osobito se ističe sadržaj kalcijuma  pa se upravo zbog toga sardine  preporučuje jesti zajedno s kostima.

Preporučuje se površinska plava riba koja se hrani planktonom - sardina.

Činjenica je da narodi Sredozemlja imaju manje degenerativnih bolesti što se pripisuje specifičnoj prehrani (riba, vino, maslinovo ulje) i blagoj klimi.

Što se tiče pripreme, najbolje je ribu staviti na roštilj  bez dodatne masnoće jer će tako pustiti sok i vlastitu masnoću. Ali, za premazivanje se može koristiti maslinovo ulje. Zatim sledi riba na lešo s maslinovim uljem i tek na kraju pržena ili pečena riba. Tokom termičke obrade ne dolazi do značajnije promene u strukturi. Konzumiranje ribe preporučuje se najmanje 2 puta nedeljno.

Izvori masnih kiselina

Losos, tuna, sardina i haringa tipične su ribe koje sadrže omega-3 masne kiseline, ali može se koristiti čak i šaran, čije masno tkivo sadrži te masne kiseline.

Ako nema ribe, odličan je izvor i riblje ulje iz kapsula, koje, primera radi, sadrži oko 10% omega-3 masnih kiselina (npr. ulje haringa).

Kolika je važnost omega-3 masnih kiselina u metabolizmu, govori činjenica da se sada redovno dodaju hrani za odojčad i malu decu te u hranu za trudnice (pogotovo u prvom tromesečju trudnoće). Vegetarijanci koji ne konzumiraju ribu ugroženi su jer im u ishrani nedostaju omega-3 masne kiseline.