Sasvim je svejedno da li se naš najdraži praznik zove Božić, Weihnacht, Noel, Christmas, Vanoce ili Navidad, on se svuda u svetu obeležava na najlepši mogući način, opraštanjem, darivanjem i zajedničkim praznovanjem. Na Božić, 25. decembra ili 7. januara porodice se okupljaju oko svečane trpeze prepune najfinijih jela od kojih se mnoga, po više ili manje izmenjenim receptima, spremaju od pradavnih vremena. Zanimljivo je da se brojna krepka svečana jela, bez obzira jesu li recepti iz prastarih bakinih sveski ili se skidaju s kulinarskih web-ova, već generacijama kako u Hrvatskoj, tako i diljem Evrope, oplemenjuju i Vegetom, omiljenom mešavinom začina koja je neizostavna na svakom popisu prazničnih namirnica. Naravno, uz tradicionalne jelovnike, za Božić su se zadržali i brojni lepi i zanimljivi običaji, koji, baš kao i božićna jela, potiču iz daleke prošlosti.

U Srbiji je na bogatoj trpezi, uz nezaobilazan paprikaš i sarmu, često i česnica, prastara božićna pogača od tankog testa s nadevom, u koju se stavlja i srebrni novčić i božićni hleb bogato ukrašen figuricama od testa. U nekim delovima Hrvatske i danas svečano praznovanje započinje gašenjem sveće komadom hleba umočenim u vino koji domaćin potom deli svima za stolom, a na jelovniku je, baš kao i nekad, pečenje od živine (po prastarom verovanju živina čeprka unazad pa tako simbolički u prošlost odlazi sve loše!), najčešće ćuretina s mlincima. U Poljskoj na jelovniku moraju da budu jela od namirnica iz šume, polja, vrta i vode, pa se služe riba, najčešće šaran ili haringa, čorbe (na primer od cvekle ili badema), prilozi (kiselo jelo s pečurkama), zatim deserti i kolači. Za stolom se ostavlja jedno mesto za neočekivanog gosta, a praznovanje počinje lomljenjem i razmenom komadića tanke i fine oblatne, koje simbolizuje ljubav i slogu. U Rusiji je običaj da na božićnom stolu bude 12 jela (za svakog apostola po jedno!), a među najomiljenijim su riba u aspiku, pečeno prase nadeveno kašom od heljde,  kokoška ili patka s dinstanim jabukama, pečenje od jagnjetine ili zeca, šunka, kobasice, paštete i nezaobilazni blini, palačinke od testa s kvascem i piroške, punjeni jastučići od testa.

U Nemačkoj, domovini adventskog kalendara i venca, okićene jelke i štalice, na stolu je obavezno pečenje, šaran ili guska s različitim prilozima i salatama, različiti kolačići i kolači među kojima je i tradicionalni stollen, kolač sa sušenim voćem. U Engleskoj, Božićne svečanosti nema bez ćurke nadevene hlebom i mlevenim mesom ili jabukama i suvim šljivama, zatim tradicionalnog pudinga (plumpudding) sa sušenim voćem i začinima koji se sprema čak i tri nedelje pre, u koji se stavlja novčić koji će onome ko ga zagrize doneti bogatstvo. U  Francuskoj, u kojoj u nekim područjima deca stavljaju čizmicu u prozor na Badnji dan, na trpezi je uz tradicionalni buche de noel, obavezno guska punjena kestenjem i džigericom, guščije paštete i jela od školjki i ribe. I na svečanom stolu u Italiji obavezno je praznično pečenje od živine, svinjetine, jagnjetine ili divljači, zatim neki od tradicionalnih božićnih kolača poput kuglofa sa sušenim voćem (panettone), kolača u obliku zmije (il serpente) ili deserta od svojevrsnih malih okruglih krofni prelivenih šećerom (struffoli).

Srećne i vesele praznike želi Vam Vegeta!