Geografski položaj

Iako uveženi morski plodovi polako osvajaju slovačko tržište, od ribe prevladavaju šaran i pastrmka uzgojeni u Slovačkoj.

Slovačka se nalazi u srednjoj Evropi, na 49 036 km². Glavni grad je Bratislava, a ostali veći gradovi Košice, Nitra, Prešov i Banská Bystrica.

Najveća reka je Dunav. Klima je umereno kontinentalna. Uzgajaju se žitarice, šećerna repa, krompir, lan i duvan.

Istorijski uticaj

Razvoj slovačke kuhinje i navika u ishrani nekoliko je puta menjao smer, zavisno od toga kako su se različite civilizacije naseljavale na područje današnje Slovačke. Položaj Slovačke u srednjoj Evropi omogućio joj je uvid i uticaj s različitim kulturama. Kao deo bivše mađarske države, bila je pod velikim uticajem rimske kulture, a karakteristike zapadnoeuropske kulture pojačali su doseljenici koji su, uglavnom iz nemačkih država, naseljavali Slovačku od ranog srednjeg veka sve do 20. stoljeća.

Običaj posluživanja hranjivih i toplih jutarnjih obroka (tipično nemačkih) preživio je do 20. veka. Danas se u ruralnim krajevima ishrana zasniva na supama sa hlebom, testeninom i kašama od žitarica. Za vrijeme radova na zemlji nekada se posluživao dupli doručak. Najpre se oko 4 do 5 ujutro jelo nešto poput hleba sa slaninom ili sirom, a pilo se i malo rakije. Drugi je doručak bio oko 9 ili 10 prepodne, a obavezno je bilo nešto kuvano. Ručak se sastojao od hladnog obroka, a sledeći kuvani obrok usledio bi uveče, posle povratka s polja.

Navike u ishrani bile su drukčije u planinskom delu od onih u niziji, a razlikovale su se i u odnosu na socijalni status i bogatstvo.

Velike seljačke porodice skupljale su se oko istog stola (sedelo se uviek na istom mestu, prema porodičnoj hijerarhiji), a jelo se iz jedne posude. Sto se smatrao svetim komadom nameštaja, a sve što nije bilo hranjenje i molitva, spadalo bi u greh.

Karakteristike kuhinje

Kao i gotovo sve evropske zemlje, slovačka je kuhinja kroz vekove u svemu primala uticaje svojih okolnih zemalja (Češke, Poljske, Mađarske, Austrije i Ukrajine), pa tako i u gastronomskom smislu. Iz tog "evropskog lonca" ipak su se izdvojili specifični specijaliteti slovačke kuhinje.

Kao deo bivše mađarske države, bila je pod velikim uticajem rimske kulture, a karakteristike zapadnoevropske kulture pojačali su doseljenici.

Najsličnija češkoj, slovačka se kuhinja ipak razlikuje većom upotrebom začina, po čemu je zapravo slična mađarskoj, čije je gulaše takođe prihvatila i polako prilagodila. Od mesa se najčešće koristi svinjetina (odresci, rebarca, kolenice, jetra). Poznati Szegedinsky gulaš se takođe sastoji od svinjetine, kiselog kupusa, začina i kisele pavlake. Palačinke od krompira punjene svinjetinom (zemiakove placke) vrlo su zasitne i začinjene. Najpopularnija je ipak pohovana svinjetina – vyprazany bravcovy rezen.

Osim svinjetine i govedine, dosta se jede i piletina (pohovana, pečena ili kuvana), ćuretina (ćureća prsa pripremljena na jedan od sledećih načina: pržena i punjena šunkom i sirom, s voćem, ili prepečena). Sezona pačetine i guske je u jesen, a njihovo se meso poslužuje s knedlicama, palačinkama s mašću i kuvanim kupusom.

Iako uveženi morski plodovi polako osvajaju slovačko tržište, od ribe prevladavaju šaran i pastrmka uzgajani u Slovačkoj. Šaran je obavezan na božićnom meniju: pržen, pohovan, s orasima, belim lukom ili u pivskom testu. Pastrmka se peče ili puni sosevima od badema, šunke i sira, ili se poslužuje jednostavno kuvana.

Začinjena i pikantna jela uravnotežuju se prilozima u obliku knedli, mesnih knedlica, krompira na sto načina, pirinča (poslužuje se sama ili sa začinjena šunkom, karijem, graškom ili gljivama), gljiva i testenine. Tipična slovačka kuhinja uključuje i brojne varijante kozjeg sira (ostipok, hyncica, korbacika i, najpoznatiji, Liptovska Bryndza (sir s paprikom).

Evo i nekoliko karakterističnih jela slovačke kuhinje:

• Kapustnica – tradicionalna supa od kupusa i dimljene kobasice, ponekad s gljivama, a u božićno vreme i suvim šljivama; često se poslužuje s pečenim ili kuvanim knedlama. Na svadbama se jede u ponoć kako bi gostima vratila snagu.
• Cibulova supa – supa od luka i komadića raznih vrsta mesa.
• Bryndzove halušky – knedlice od krompira u topljenom kajmaku od ovčijeg mleka posute proprženim kockicama slanine.
• Hladna predjela – hladna predjela: šunka, dimljena kobasica, salama i sezonsko povrće.
• Vyprazane rezne – prženi odresci (svinjski ili goveđi), jedno od najpopularnijih slovačkih jela, jede se uz pečeni ili pire krompir i sezonsko povrće.
• Punjene paprike – tradicionalni specijalitet, paprike punjene mesom i pirinčem u sosu od paradajza.
• Fazulova polievka – supa od graška i korenastog povrća, može joj se dodati i dimljena svinjetina.
• Cesnakova polievka – supa od belog luka i piletine, s peršunom i jajima.
• Halaszle – supa od nekoliko vrsta ribe i paprike, vrlo začinjena.
• Sunkova rolka s chrenovou penou – parče šunke punjeno sosom od rena.
• Ostiepok – dimljeni sir pečen sa šunkom.
• Salate: mešana, od kupusa, paradajza, krastavca.

Najpopularniji slovački desert su palačinke: punjene džemom (s lekvarom), sladoledom i čokoladnim prelivom (so zmrzlinou a cokoladou), svežim sirom i suvim grožđem (s tvarohom a hrozienkami), sa orasima, čokoladnim prelivom i šlagom (s orechami, cokoladou a slahackou); ponekad prelivene alkoholom i flambirane (uglavnom u restoranima).

Gule ili parene buchty su žemljice punjene džemom i kuvane na pari. Testeninu s makom, rastopljenim maslacem i šećerom (sulance) naročito vole deca. I ovde se jedu štrudle, najčešće punjene jabukama, te razni kolači i torte (sa sirom, voćem, medom), kupovi sa sladoledom, voćne salate i kompoti.

Autohtona pića: pivo Zlatni fazan, rakija Demanovka, koja se radi od dvadesetak vrsta trava, šljivovica, borovicka (rakija od smrekinih bobica).

Fast Facts

• Površina: 49 036 km²
• Stanovništvo: 5.4 milijona (85.6% Slovaka, 10.7% Mađara, 1% Čeha)
• Glavni grad: Bratislava
• Jezici: slovački, češki, mađarski, nemački
• Religija: 60% katolika, 10% protestanata
• Valuta: slovenska kruna (SKK)
• Nacionalni parkovi: Niske i visoke Tatre, Sovensky raj, Pieniny i Slovensky kras
• Kako se javiti na slovačkom jeziku:
  Dobre rano - Dobro jutro
  Dobry den - Dobar dan
  Dobry vecer - Dobra večer
  ukoliko nekoga oslovljavate sa "ti"
  onda ga možete kratko pozdraviti Ahoj ili Cau.