Geografski položaj

Smeštena u srednjoj Evropi, Poljska se na severu graniči s Rusijom, Litvanijom i Baltičkim morem, na istoku Belorusijom i Ukrajinom, Nemačkom na zapadu, i Češkom i Slovačkom na jugu zemlje. Na reljefu Poljske se ističe severnoevropska nizija, čija je prosečna visina 173 m. Kroz niziju teku velike reke: Odra, Visla i Varta. Karpati i Tatre su druga geografska stvarnost Poljske, gde se nalazi i najviši poljski vrh Risi (2499 m).

Nacionalno poljsko jelo bigos, pravi se od kiselog kupusa (iz rasola) sa različitim vrstama mesa, dimljenog mesa i gljivama.

U poljskom kulinarstvu se primećuje blizina susednih kultura, pa ćete zato u njoj osetiti ruske, nemačke, austrijske, češke uticaje, ali i italijanske i francuske. Poljska nacionalna kuhinja je preuzela specijalitete brojnih nacionalnih manjina koje u njoj žive: Jevreja, Ukrajinaca, Belorusa i Litvanaca. U Poljskoj živi 38,7 miliona stanovnika, a na kvalitet kuhinje utiče i činjenica da čak 25% Poljaka živi od poljoprivrede i stočarstva. Poljska pleni svojim bogatim kulturnim nasleđem i brojnim prirodnim lepotama.

Istorijski uticaj

Naziv Poljska datira iz sredine 11. veka, a svoj koren nalazi u imenu drevnog slovenskog plemena Polani, koje se u 5. veku nastanjuje na plodnim nizijama između Visle i Odre. Svoj procvat Poljska doživljava u 16 st. ujedinivši se s Litvanija pod dinastijom Jagelovića postavši tako jedna od glavnih evropskih sila. Posle pada dinastije 1572. Poljsku je zahvatilo razdoblje ratova i pad političke i kulturne moći, a zemlja je u naletima kkrajem 16. veka konačno podeljena između Austrije, Rusije i Pruske. Nakon I svetskog rata Poljska je opet stekla nezavisnost, da bi ubrzo potom, već 1939. god. bila podeljena između Sovjetskog Saveza i Nemačke. Nakon drugog svetskog rata geografska karta Poljske je prekrojena – dobila je nova područja na zapadu, ali je izgubila stara na istoku. 1989. god. u Poljsku je uvedena demokratija, 1999.god. je ušla u NATO savez, a 2004. postala deo Evropske Unije. Poljska je danas stabilna demokratska zemlja sa fascinantnom istorijom, koja se odražava i u njenoj nacionalnoj kuhinji.

Karakteristike kuhinje

Bogata nacionalna kuhinja je pod uticajem naroda sa kojima je bila u neposrednom kontaktu, a regionalno je vrlo raznolika. Tipične namirnice poljske kuhinje su: kiseli kupus, cvekla, krastavac, celer, pavlaka, gljive, dimljene i ostale vrste kobasica. Meso je u Poljskoj posebno aromatično zbog korišćenja začina poput kapra, kima, majorana, bibera i peršuna. Najpopularniji deserti su kolači i torte, a čašica votke posle dobrog ručka je poželjna i zato što olakšava probavu.

Specijaliteti poljske kuhinje

Razne vrste mesa, jela od testa i supe deo su slovenske tradicionalne kuhinje, pa tako i Poljske. Predstavićemo Vam tipičan poljski obrok koji se sastoji od najmanje tri jela počevši sa supom, predjelom poput haringa ili lososa, glavnog jela za koje preporučujemo nacionalni specijalitet bigos ili kotlet schabowy. Obrok ćemo završiti desertom poput makowca ili drożdżówke.

Poljaci obrok završavaju desertom, a kako su izraziti sladokusci, kolači i torte su nezaobilazan deo njihove kulinarske kulture.

Supe
Ponuda supa u Poljskoj je raznovrsna, zato ćemo se ograničiti na one najučestalije i najuvreženije u poljskoj kulinarskoj ponudi:

Barszcz - supa od cvekle, tradicionalno slovensko jelo.

Chłodnik - hladna supa od kiselog mleka, mladih listova cvekle, cvekle, krastavaca i usitnjenih svežih začina.

Rosół - kokošja supa.

Zupa grzybowa - supa od različitih vrsta gljiva.

Zupa ogórkowa - supa od kiselih, usoljenih krastavaca, često sa svinjskim mesom.

Žur - kisela supa od ražanog brašna sa belim kobasicama i tvrdo kuvanim jajima.

Žurek - sličan žuru, ali sa dodatkom krompira. U nekim delovima Poljske može sadržati i gljive. Žurek se često servira s pavlakom.

Hleb
U Poljskoj se jedu razne vrste hleba: beli, smeđi, hleb sa semenkama, susamom i makom deo su bogate poljske pekarske ponude.

Meso
Meso se priprema na različite načine: na roštilju, pohovano, kuvano... Servira se toplo sa aromatičnim prelivima, ali i kao hladno jelo sa senfom, renom i ukiseljenim gljivama ili krastavcima.

Najpoznatije mesno jelo je kotlet schabowy - svinjski odrezak paniran u prezlama i serviran sa krompirom i kobasicama. Pieczony schab, sledeći veliki mesni specijalitet, je pečena svinjetina punjena suvim šljivama. Nadaleko su poznati golonka ili kuvana kolenica i kaszanka ili krvavica, nekada seoska hrana, a danas specijalitet najotmenijih restorana.

Goveđi specijalitet su zrazy zawijane - dinstane rolade od govedine punjene kiselim krastavcima, kobasicom i gljivama pa servirane s grubo mlevenom heljdinom palentom. Kaczka po krakowsku je dinstana patka s gljivama.

Jela od testa
Jastučići (pierogi) od testa su nezaobilazan specijalitet poljske kuhinje. Prave se od testa za rezance, mogu biti punjeni mlevenim mesom, usitnjenim kupusom pomešanim sa gljivama, svežim sirom ili voćem. Tako napunjeni kuvaju se u kipućoj vodi.

Najukusnija varijacija pieroga su ruskie pierogi, punjeni sirom, krompirom i proprženim lukom. Naleśniki su palačinke, a kao i pre punjeni jastučići, nezaobilazan su deo vegetarijanske kuhinje. Pyzy (njoke od krompirovog brašna) i knedle (njoke punjene voćem).

Povrće
Kupus je tipično povrće poljske kuhinje. Nacionalno poljsko jelo bigos, pravi se od kiselog kupusa (iz rasola) sa različitim vrstama mesa, dimljenog mesa i gljivama. Gołąbki su listovi svežeg kupusa punjeni mlevenim mesom, pirinčem ili kašom, servirani u sosu od paradajza ili gljiva.

Deserti
Poljaci obrok završavaju desertom, a kako su izraziti sladokusci, kolači i torte su nezaobilazan deo njihove kulinarske kulture. Kolači se najčešće prave od dizanog testa (baba, drożdżowe). Na spisku poljskih poslastica počasno mesto zauzimaju: makowiec, rolada punjena makom, voćem ili orašastim plodovima, krofne (pączki), mazurek, pita od jabuka (szarlotka), torta od sira (sernik) i hleb sa đumbirom.

Pića
Što se pića tiče, moramo naglasiti da je poljski specijalitet čista votka sa najpoznatijim brendovima kao što su: Chopin vodka, Belvedere, Luksusowa, Wyborowa. Popularne su i aromatizovane votke: Żubrówka je votka sa travama ubranim u nacionalnom parku Białowieża u kojem živi jedina vrsta evropskog bizona – Żubra, koji se tom travom hrani, a Goldwasser iz Gdańska sadrži čestice 22-karatnog zlata. Pablo Picasso je jednom rekao da su 3 najizuzetnije stvari iz prve polovine 20. veka: blues, kubizam i poljska votka.

Ni ljubitelji piva neće biti razočarani poljskom ponudom, koja je dobra koliko i ona Nemačke i Češke. Među brojnim pivarama najpoznatije su Żywiec, Warka i Elbląg.

U hladnim danima najbolje će vas ugrejati vruće vino i pivo s medom i začinima. Poljski likeri: medovina (miód pitny) ili slatke kreme od alkohola, kreme od žumanca, vanile ili čokolade često se koriste kao dodatak desertima. Piju se i kompoti, bezalkoholni napici od voća, šećera i začina.

Travel tips

• Lonely planet Poljsku opisuje kao jeftinu i sigurnu destinaciju, s ljubaznim i gostoljubivim ljudima.
• Najbolje vreme za posetu Poljskoj je negde između maja i septembra, ali može biti ugodno i u oktobru.
• Osetite kontrast između ruralnog, konzervativnog i religioznog i urbanog, brzog i haotičnog poljskog života.
• Obavezno posetite Białowieżu - najstariji poljski nacionalni park, Tatre, Warszawu i Kraków.
• Poljski filmski festival održava se u Gdyni, u mesecu novembru.
• Varšava je kulturni centar, a njeno moderno muzičko nadahnuće doživite u avgustu. Ljubitelji jazza dolaze na svoje krajem oktobra.
• Dobitnica Nobelove nagrade - Maria Skłodowska - poznata kao Marija Kiri, rođena je u Varšavi 1867. godine.
• Ako želite da internet da koristite besplatno, za vreme svog boravka u Varšavi to možete učiniti u Varšavskoj univerzitetskoj biblioteci.
• Napojnica: očekivana napojnica za taxi usluge je 10%, ali ste te dužnosti oslobođeni u restoranima, gde je uglavnom već zaračunato dodatnih 10% za uslugu.