Topli doručak po celom svetu

Doručak je sinonim za familijarnost (porodičnost), osećaj pripadnosti.

U poredjenju sa drugim dnevnim obrocima doručak najbolje obeležava našu pripadnost određenoj kulturi i podneblju. Možda zato što smo ujutro željni maženja i sigurnosti, pospani, nezaštićeni i bez oklopa koji nas prati ostatak dana pa posežemo za onim što nam je najbliskije, najjednostavnije, što nas najbrže dovodi u ravnotežu sa spoljašnjim svetom.

Velikom je broju ljudi najdraži dnevni obrok. Njegova privlačnost proizilazi iz njegove jednostavnosti. Doručak nije stvar velikih svetskih kuvara, ni modernih kuhinja. Svako je u stanju skuvati kafu, ispeći jaja ili tost.

Privlačnost doručka potiče iz njegove jednostavnosti.

New York. Amerikanka priprema doručak za svoju porodicu. Iz maxi- frižidera vadi margarin, jaja, slaninu, mleko, sir, sok od pomorandže. Pa dalje pecivo, corn flakes, voće. Uključuje automat za filter kafu. Za nekoliko će minuta kuhinja mirisati na doručak i to je jedino što će njene ukućane trgnuti iz vikendaškog izležavanja. Za petnaestak, dvadesetak minuta na stolu će biti pečena jaja sa slaninom, pecivo sa kremastim sirom, palačinke na američki način s voćem i javorovim sirupom. Naravno, i velike šolje filter kafe. Deca će za kraj, pojesti činiju cerealija sa mlekom.

Uz ostalo, sličan miris raznežiti će i porodicu u Liverpulu i celoj Engleskoj. I tamo se doručkuju jaja i slanina. Ali, već malo severnije, u Škotskoj, moglo bi se dogoditi da se na stolu nađe losos, dimljeni ili sveži. Osim toga, u Škotskoj, kao i preko puta, u Irskoj, svakako ovsene pahuljice kuvane u vodi ili mleku te začinjene po želji, solju, smeđim šećerom, grožđicama,  cimetom, slatkom pavlakom.

Kašikom će svoj doručak pojesti i Rusi, Ukrajinci, Poljaci, ali će njihova kaša biti uglavnom heljdina uz dodatak kisele pavlake. Rim. Za šankovima kafića guraju se još snena tela u borbi za svoju jutarnju dozu kofeina. U zavisnosti od količine mleka koju žele u šolji biraju espresso, macchiato, latte macchiato al pre svega capuccino. Uz njega se s nogu jede malo slatko pecivo od lisnatog testa, prazno ili punjeno medom, marmeladom ili čokoladom koje se na severu naručuje kao brioches, a od Rima južnije cornetto. Treba biti dobro istreniran i pažljiv da šećer u prahu koji se već nakon prvog ugriza diše u vazduh poput jutarnje maglice ne završi na kravati ili odelu. Kao i da se korica peciva ne zalepi za karmin na usnama.

I francuski doručak pretpostavlja topli napitak i slatko pecivo ili kolač. Preko nedelje u porodičnim kuhinjama Francuzi će najradije pojesti parče hleba, tačnije baget sa margarinom i marmeladom, a vikendom pecivo od lisnatog testa, poznato pod nazivom kroasani.

Peking. Zaposleni par izlazi ujutro iz stana praznog želuca. Putem, na ulici zastaje kod omiljenog kioska, koji radi od 5 do 9 ujutro i nudi isključivo doručak i kupuje dumplingse (punjenu testeninu, nalik na raviole) kuvane na pari i punjene svinjetinom i povrćem. Ili slane palačinke sa lukom. Dok čekaju javni prevoz, iz papirnatih fišeka štapićima spretno jedu svoj doručak. Istočnije u Tokiju, prvi dnevni obrok biće asagohan ili jutarnji pirinač. Pirinač ujutro hrani i Tajlanđane, Koreance i većinu dalekoistočnih naroda.

Mexico City. Meksički obojeni, mirisni i pikantni el desayuno pre svega predstavlja tortilju ili kako ih često zovu "meksički hleb" uz dodatak mesa, pasulja, sira, povrća. Ili tzv. Huevos rancheros, pečena jaja položena na tortilju sa dodatkom pikantnog umaka od paradajza. I naravno, puno šarenog voća i povrća: paprika, banana, avokada, manga, ananasa.

U magrepskoj Africi doručak znači čaj i hleb od različitih žitarica uz dodatak mahunarki, ribe ili jogurta. U južnijim delovima crnog kontinenta za doručak se jedu razne vrste kaša od prosa, pirinča, kukuruza uz dodatak voća poput kokosa i banana.

Doručak je sinonim za familijarnost, osećaj pripadnosti. Možemo živeti ne koristeći svoj maternji jezik, promenivši način ophodjenja i oblačenja, prilagodivši se nepoznatim klimama i okolini ali doručak...Tek kad "svoj" zamenimo žudnjom za nečijim "tudjim", možemo sebi reći da nismo više stranci.