Španija

Geografski položaj

Zakuska od sitnih zalogajčića naziva se tapas. Na tanjiru tapasa može se naći sve - od komadića škampa i ribe do punjenog povrća, sira, hlepčića i omleta.

Smeštena na jugozapadu Evrope, Španija je treća po veličini na evropskom kontinentu. Vrlo je brdovita, s manje kiše od ostalih delova Evrope.

Krajolik varira od suvih brdskih predela do plodnih livada i voćnjaka; od veličanstvenih obala do ruralnih ili gradskih centara u unutrašnjosti.

Istorijski uticaj

Kompleksan etnički i kulturološki sastav odražava burnu istoriju koja je počela s Feničanima, Grcima i Kartagincima, koji su naselili obalna područja. Kasnije su ih zaposeli Rimljani i Mavari, utemeljitelji tradicionalne španske kuhinje, koja je puni oblik počela da dobija pronalaskom i uvozom krompira, paradajza, paprike, pasulja, čokolade, vanile i ostalih začina.

Karakteristike kuhinje

Za nju se kaže da je kompleksna poput azijske, izuzetno raznolika, kao da su se u njoj pomešale sve evropske kuhinje, te da odražava suprotnosti svoje zemlje – to je španska kuhinja.

Rimljani i Mavari stvorili su temelje španske kuhinje, koja je puni oblik dobila pronalaskom i uvozom krompira, paradajza, paprike, čokolade, vanile.

Postoji i izreka: na jugu se prži u ulju, u srednjem delu zemlje se peče i roštilja, a na severu se kuvaju variva.

Raznolikost u geografskom i klimatskom smislu Španiju je učinila zanimljivom i bogatom u gastronomskoj ponudi. Kao što je slučaj i s drugim mediteranskim zemljama, okosnicu ove kuhinje čine plodovi mora, ali tu se jede i dosta svinjetine i suhomesnatih proizvoda.

Dominantna kultura Mavara postavila je temelje današnje kuhinje, koja se uveliko nastavlja na tradicionalnu.

Obroci se serviraju vrlo kasno: lagani doručak oko 8, užina oko 11 sati, ručak iza 14, a večera tek nakon 21 sat. Španci očito drukčije broje vreme od svojih užurbanih evropskih suseda, pa se ni na obrok ne ''skače'' direktno, već mu prethodi lagana zakuska u obliku sitnih zalogajčića pod zajedničkim nazivom tapas. Na tanjiru tapasa, koji se grickaju i uz piće (postoje brojni tapas-barovi, poznatiji kao tasca), može se naći sve - od komadića škampa, lignji, školjaka i ribe do mariniranog ili punjenog povrća, sira, jaja, hlepčića i omleta.

Za paellu ste sigurno čuli: šareno jelo od riže i sitno seckanih komadića ribe, plodova mora, mesa i povrća, s obaveznim začinom šafranom. Ovaj specijalitet ima i svoj tiganj u kojem se priprema - paelleru, široku, okruglu i plitku, sa ravnim dnom. Rižu, a za paellu vam treba calasparra ili arborio, su Arapi uneli u Evropu upravo preko Iberijskog poluostrva, a paella je osmišljena u pokrajini Albufera, ali danas je svi znaju pod nazivom paella a la Valenciana, jer je upravo u toj pokrajini zaživela punim životom. U rižoto se može ubaciti i sipa zajedno s crnilom, pa rižoto postaje crni - arroz negro.

Za razliku od bliske, ali ipak različite, italijanske kuhinje, tradicionalna španska kuhinja ne koristi testeninu. Ako kao prilog ne dobijete rižu, zameniće je krompir ili hleb.

Najsnažniji začin je beli luk. Gambas al ajillo je škamp s belim lukom pržen na ulju ili maslacu; champignon al ajillo je takođe ukusno jelo od šampinjona dinstanih s belim lukom, a sopa Juliana je supa od povrća i belog luka.

Zarzuela de mariscos, varivo s plodovima mora, nalazi se na jelovnicima većine restorana. Meso se pre termičke obrade obično marinira u sosu od ulja, sirćeta, belog luka i luka, a sosovi koji se poslužuju uz meso sadrže i malo vina.

U španskoj se kuhinji koristi i puno ulja (naravno, maslinovog), više nego u ostalim delovima Evrope.

Obilan obrok treba propratiti i skladnim pićem: slatkom madeirom, crvenom marsalom, sangrijom od vina i voća, slatkim crvenim vinom, sherryjem od belog vina i konjaka ili napitkom od mleka i badema, horchatom.

Tradicionalni deserti nastali su pod mavarskim uticajem. Vrlo su slatki, a najčešći su sastojci mleveni bademi ili marcipan, kandirano voće, med, jaja, limunova korica i cimet. Flan, poslastica slična našoj rožati, je kuvan krem od jaja preliven karamel - prelivom. Uz kafu ili toplu čokoladu poslužuje se churro, pržena poslastica za koju vam donosimo recept.

Regionalne specifičnosti

Baskija se ponosi jelima od plodova mora: jeguljama, lignjama, ribljim čorbama i ostalim jelima od riba, a tu je i marmitako, jelo od krompira i tunjevine. Istočnije, uz obalu, nalazi se Asturija, sa specijalitetom od boranije i svinjetine - varivom fabada, sirom s plemenitom plesni Cabralesom, te cenjenom jabukovačom. U Kantabriji se mešaju primorska i planinska kuhinja s kvalitetnim namirnicama, uključujući govedinu, inćune i mlečne proizvode. Severozapadna Galicija još uvek drži do keltskog porekla i njihovih jela, poput mesnih i ribljih pita, školjaka i teletine. Aragon, La Rioja i Navarra su plodne doline, pravi raj za voće i povrće (špargle, paprike, kruške, breskve...).

Najuzbudljivijom u gastronomskom smislu smatraju Kataloniju, sa specijalitetima od morskih plodova s rižom, mesom i peradi, koji se kombinuju s lokalnim voćem. Andaluzija voli ljuto, a upotrebljava začine poput šafrana, cimeta, muškatnog oraščića i susama. Iz ovog kraja Španije dolazi i recept za proslavljeni gazpacho, hladnu supu od paradjza. U Kastilji ćete od specijaliteta zateći uglavnom mesna jela - pečenja i jagnjetinu, a i Estremadura se proslavila suhomesnatim proizvodima od svinjetine (slanina, šunka, kobasice chorizo).

Kanarski otoci nude sasvim specifičnu kuhinju, a od specijaliteta se ističe gofio, hleb od prženih žitarica ispečen u obliku lopte, jela od mahunarki, tropsko voće i mojos, ljuti sosovi s paprikom i korijanderom.

Fast facts

• Glavni grad: Madrid
• Površina: 505 000 km²
• Stanovništvo: 42 700 000
• Vremenska zona: GMT/UTC +1 sat
• Jezici: službeni je španski, a tu su još i galicijski, katalonski, baskijski
• Religija: 85% rimokatolika, 2% Jevreja, 2% muslimana
• Valuta: euro (€)