Slovenija

Geografski položaj

Položaj Slovenije na stecištu alpske, sredozemne i panonske kulture savršena je podloga bogatoj i bujnoj kuhinji. Sa Italijom, Austrijom, Mađarskom i Hrvatskom u susedstvu, Slovenija zauzima 20 273 km², a gotovo pola površine je prekrivena šumama. Prema popisu iz 2006. god. broji 2 010 347 stanovnika. Na tako maloj površini krije se mnogo raznolikosti, koja se vidi i u konfiguraciji, sastavu tla, temperaturi, vlazi i vetrovitosti i drugim prirodnim resursima.
Autentičnost i prirodnost odlike su tradicionalne slovenačke kuhinje: žganci, palenta, potice, kranjske kobasice, pogače, kraški pršut, žlikrofi...

Geografski položaj i socijalno-istorijski razvoj uzrokovali su i specifične kulturne forme i životne stilove na malom području Republike Slovenije. Sve je to ostavilo trag na njenu gastronomiju - stare recepture, nove uticaje, domaće poljoprivredne proizvode s vrlo malim udelom industrije.

Istorijski uticaj

Preci današnjih Slovenaca su područje Slovenije nastanili još u 6. veku i od tada prošli kroz niz burnih istorijskih događaja. Najdominantniji uticaji su oni Rimskog carstva, Mletačke Republike, Austro-ugarskog carstva i bivše Jugoslavije. Nezavisnost je Slovenija stekla 1991. godine.

U novijoj istoriji najznačajniji je događaj ulazak u Evropsku uniju, koji se odražava i na njenu kuhinju, koja je sve otvorenija, podložnija uticajima, ali i zbog svoje dosadašnje očuvanosti i visoke osvešćenosti, sve popularnija kako u zemljama članicama Evropske unije, tako i šire.

Karakteristike kuhinje

Teško je govoriti o jedinstvenoj slovenačkoj kuhinji, jer iako vrlo jednostavna, na nju deluju geografska raznolikost, prirodni resursi i njeni raznoliki susedi (Italija, Austrija, Mađarska i Hrvatska). Tako se u alpskoj Sloveniji ne jede isto kao u primorskom delu. "Dobrote" slovenačke kuhinje kreću se u rasponu od rafiniranih mediteranskih jela, ribljih specijaliteta, sušenih kraških mesnih specijaliteta, izuzetno zdravih heljdinih kaša i žganaca, palente, potica, štrukla i čuvene prekmurske gibanice. Nadaleko je poznat kraški pršut koji spada u sam vrh slovenačke kulinarske ponude. Slow food pokret u Sloveniju beleži proboj 1995. godine i u njoj pronalazi izvrsne resurse.

Slovenija uz domaće "gostilne" i restorane nudi sve veći izbor svetskih nacionalnih kuhinja, a sve veći broj Slovenaca hrani se van kuće usled dugotrajnog boravka na poslu, brzog životnog tempa i pristupačnih cena hrane u restoranima. No, nas zanima tipična slovenačka kuhinja, zato ćemo za informacije o njoj posegnuti u tradicionalnu kuhinju, manje i ruralnije sredine, gde se još uvek nađe pokoje domaćinstvo u kojem se jede "kako su to radili naši stari".

Tradicionalna kuhinja

Autentičnost i prirodnost dva su epiteta koja odlikuju tradicionalnu slovenačku kuhinju. Žganci, palenta, potice, kranjske kobasice, pogače, kraški pršut, žlikrofi, kiselo zelje i repa, jela iz heljde i iz gljiva su ono što ni ne treba objašnjavati. Ili treba?

Specijaliteti:

• Palenta je na Primorskoj i Krasu nekada bila zamena za hleb. U Ljubljani su se u doba Drugog svetskog rata komadi palente mazali marmeladom. Uz kukuruznu poznata je i omiljena ona sa heljdom i belom palentom, a najslasnija je ako joj dodamo skutu, voće, sir ili pospemo cimetom.
• Domaći žganci dobijeni su mešanjem brašna u vrućoj slanoj vodi, a njihova receptura koja nikome više nije tajna, već vekovima je ostala nepromenjena.
• Poznati idrijski žlikrofi su testo nadeveno krompirom uz dodato meso i jaja. Na Koroškoj se heljdini žlikrofi polivaju voćem.
• Tipično slovenačko povrće je kiselo zelje i repa (npr. kuvana repa sa prosenom kašom).
• Mesni proizvodi: krvavice, pečenice, kobasice, slanina, čvarci, šunka i vrhunski kraški pršut.
• Živina: guske, patke, ćurani, petlovi i kokoši su bile tradicionalne "martinove jedi".
• Ribe i morski plodovi: bakalar, pastrmke, jegulje, sipe, lignje, škampi...
• Mahunarke: pasulj, grašak, bob, sočivo, bob...
• Jela sa krompirom, npr. krompirove polovine sa maslacem, kiselom pavlakom ili salatom.
• Kaše: prosena kaša, ječmena kaša (ričet – ječmena kaša sa suvim mesom) i heljdina kaša.
• Jota (pasulj, kiseli kupus, krompir).
• Supe su u slovenačkoj kuhinji nezaobilazna zaustavna tačka. Izvrsna je supa od gljiva u korici od hleba, supa od vrganja, a nešto klasičnije su kokošija, goveđa, krompirova...
• Tradicionalni začini slovenačke kuhinje su majoran, majčina dušica, melisa, žalfija, timijan, lovor, a među "domaće" su se uvrstili i cimet i biber.
• Poslastice: medenjaci, i u našim krajevima poznate bledske krempite, grmade, štrukli (nadeveno dizano testo) i potice, koje se nadevaju orasima, lešnicima, rogačem, makom, skutom, grožđicama i suvim voćem. Među gibanicama se ističe prekmurska gibanica (skuta, mak, orasi, jabuke, grožđice i drugi sastojci), koja je nepresušni izvor naslada, ali i kalorična bomba.
• Najkarakterističnija i najpoznatija vina jesu: Malvazija i Teran karakteristični za priobalna područja, Cviček, Metliška Črnina (Bela Krajina), Renski Rizling i Traminec, Modra Frankinja, Sauvignon, Radgonska Penina...

Moderna slovenačka kuhinja

Moderna slovenačka kuhinja je pod uticajem brojnih poznatih evropskih kuhinja sačuvala svoj identitet, ali isto tako i usled tog uticaja širila svoje znanja.

Slovenija uz domaće "gostione" i restorane nudi sve veći izbor svetskih nacionalnih kuhinja.

Brojne varijacije hleba ("pirinog" punomasnog, polubelog, crnog pšeničnog brašna, ražanog, kukuruznog, rogačevog, krompirovog, sa semenkama, bezglutenskog, voćnog...), mediteranska jela, riba, gljive, šumski plodovi, štrukli, potice, gibanice, njoke, testenine, odresci, gulaši, ali i carpaccia, puževi, specijaliteti od konjetine, žaba, divljači... postale su sastavni delovi slovenačke moderne kuhinje.

Specifičnost Slovenije je i sve više ekoloških imanja i proizvoda "integrirane pridelave", odnosno proizvoda uravnotežene upotrebe agrotehničkih mera u skladu sa poštovanjem privrednih, toksikoloških i uticaja okoline.

Ljubljana
Ljubljana je gastronomski svet u malom. Od renomiranih restorana preko domaćih gosona do bureka, kebaba, ćevapčića, pljeskavica, pizze, čompa, ali i turskih, srpskih, bosanskih, dalmatinskih, istarskih, španskih, japanskih, meksičkih, kineskih, argentinskih, afričkih restorana i poznatih poslastičarnica (Kavarna i slaščičarna Zvezda, Rustika...), u Ljubljani će svako naći jelo po vlastitom ukusu.

Travel tips (must do)

• Pojesti nešto toplo, kuvano i domaće u tipičnoj slovenačkoj "gostioni".
• Probati nešto egzotično u brojnim internacionalnim restoranima.
• Posle čašice-dve voziti se taksijem koji je dostupan gotovo svakom džepu.
• Doživeti "veseli december" i obratiti pažnju na romantičan praznični vizuelni identitet Ljubljane.
• Posetiti ljubljansku ekotržnicu i naravno, nešto s nje poneti.
• Posetiti nedeljni Bolšji sajam - sajam starina (Cankarjevo nabrežje) i subotnje jutarnje dečje radionice u centru grada.
• Popeti se na ljubljanski grad (uskoro i uspinjačom po najavljenoj ceni povratne karte od 2 €).
• Posetiti LIFFe i druge filmske, muzičke i kulturne priredbe.
• Popeti se na Triglav.
• Na Bledu pojesti krempitu i prošetati još lepšim Bohinjem
• Odspavati u ljubljanskoj Celici – inovativnom hostelu koji je Lonely planet 2006. godine proglasio "naj-hippest" hostelom na svetu.

Autor slike: Mr Jez