Rusija

Geografski položaj

Na području od 17.075.400 km² smestila se Rusija, po svojoj površini najveća svetska zemlja koja se deli na zapadni evropski (oko 3, 5 mil. km²) i istočni azijski deo (13, 5 mil. km²). Prirodnu granicu ovih dvaju delova čini planina Ural. Klima varira od stepa na jugu zemlje, preko vlažnog kontinentalnog dela "evropske" Rusije, subarktičkog Sibira sve do tundre i polarne klime na severu. Prema podacima iz jula 2006. Rusija broji 142.893.540 stanovnika.

Istorijski uticaj

Burnu rusku istoriju teško je svesti na nekoliko redova, ali probaćemo. Područja na kojima su živeli istočni Sloveni prvi su u jedinstvenu državu ujedinili Varjagi. Tragom događaja u 12. veku osnovana je Moskovska kneževina, koja se vrlo brzo uspela izdići iz 200-godišnje mongolske dominacije i osvojiti okolne kneževine. Rusko širenje na teritoriji Evrope i Azije trajalo je sve do 19. veka. U februaru 1917. Među tipične ruske deserte spadaju i blini, ruske palačinke, te krema gogol mogol.Rusija postaje republika, a već 1922. pod vođstvom Lenjina postaje deo Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR). Staljinovo doba (do 1953.) obeleženo je industrijalizacijom i kolektivizacijom poljoprivrede. Uz te događaje Rusiju, ali i rusku kuhinju, oblikovali su svetski ratovi, kao i hladni rat sa Amerikom. Godine 1991. komunistički sistem je propao, a SSSR se raspao na 15 država, među kojima je najveća i najznačajnija upravo Rusija. Kriza u post-SSSR Rusiji dosegla je svoj vrhunac ili dno i 1998. krenula putem ekonomskog oporavka i ubrzanog rasta zahvaljujući visokim cenama nafte.

Karakteristike kuhinje

Rusku kuhinju mogli bismo okarakterisati zdravom i ukusnom, uz vrlo jednostavnu pripremu. Njeni osnovni sastojci su žitarice, povrće, voće, začini, morske i rečne ribe, meso i mlečni proizvodi. Na rusku kulinarsku tradiciju veliki je uticaj ostavila Pravoslavna crkva. Kako je u trenutku verskih praznika bilo preporučljivo izbegavati meso, mlečne proizvode i jaja, takva se tradicija uvrežila i ostalih dana u godini.
Ruski obrok počinje predjelom ili zakuskom, potom sledi supa, glavno jelo i desert.

Supe

Najpoznatije su ruske supe šči ili supa od kupusa, za petama joj je boršč, supa od cvekle. Majstori kažu da se pravi boršč raspoznaje po tome što u njemu kašika može stajati uspravno. Ništa manje nisu ukusne ni solianke, riblje, mesne ili sa gljivama.

Mesna jela

Rusi vole da pripremaju velike komade mesa, npr. u rerni, jer tako, između ostalog, meso bolje zadržava sokove. Najčešće se jede crveno meso (govedina), jagnjetina, ovčetina, svinjetina, perad i divljač. Najpoznatiji ruski mesni specijalitet je govedina Stroganoff(Stroganov), jelo sa mesom isečenim na rezance. Njegovu slavu sledi pileći file Pojarski, poznati odrezak od usitnjenog pilećeg filea, hleba i slatke pavlake, paniran u jajetu i prezlama i ispržen na maslacu. Nezaobilazan je i pejmen, napravljen od usitnjenog mesa, savijenog u tanko testo od jaja i brašna, sa eventualnim dodatkom mleka ili vode. Za punjenje se koristi svinjetina, jagnjetina, govedina, itd. Tradicionalna uralska receptura nalaže pripremu nadeva od 45% govedine, 35% jagnjetine i 20% svinjetine. Mesu se dodaju biber, beli i crni luk .

Hleb

Hleb je sastavni deo bogate ruske trpeze, a mešani hleb je omiljen među Rusima. Specijalitet novijeg porekla je ražani hleb. Nađete li se u Rusiji, nećete pogrešiti zatražite li borodinski, rizhski, kishinevski, darnitski, arnautski, orlovski ili slavjanski hleb, koji se osim u vrsti brašna razlikuju i u dodacima, npr. semenkama, korijanderu, melasi, vanili... Najpoznatija ruska peciva su pirozi i piroške, a rade se od kiselog testa sa raznovrsnim nadevima.

Žitarice

Raž, ječam, proso, zob i pšenica često su za ruskim stolom. Omiljene su kaše, posebno one od heljde, griza i pirinča, a jedu se kao prilog ili samostalno kao doručak.

Riblji specijaliteti

Rusi jedu puno slatkovodnih i morskih riba: grgeča, bakalara, lososa, haringe, slanika, sardele i jesetre. Kavijar kao najpopularnije i najdelikatesnije rusko jelo zaslužuje posebnu pažnju. Uz tartufe, kamenice, guščiju paštetu i nezaobilazan šampanjac, kavijar je privilegija najviših slojeva, naravno zbog astronomskih cena (govorimo o onom jesetrinom). No, ljubitelji kažu da su cene proporcionalne užitku.

Svetsku slavu dostigle su i Olivier i Orlov salate.

Najbolji je kavijar onaj bisernosive boje od ikre jesetre. Kavijar od lososa crvenkaste je boje, a postoje i manje cenjene vrste kavijara, dobijene od ikre drugih riba. Pre posluživanja kavijar moramo ohladiti, na tanjirić položiti do vrha punu kašiku ikre i priložiti tost, maslac, četvrtinu limuna i čašicu votke. Najpre popijemo votku, namažemo prepečeni hleb maslacem i kavijarom i poprskamo limunovim sokom i uživamo svim čulima.

Povrće

Zbog hladne klime u Rusiji prevladava korenasto povrće i kupus. Korenasto povrće se jede sveže ili se od njega priprema zimnica, a uz kupus se jedu i šargarepa, repa, rotkva, krastavci, gljive i krompir. Konzumacija ostalog povrća je uglavnom sezonskog karaktera.

Mlečni proizvodi

Najpoznatiji i najslavniji ruski mlečni proizvod je kefir, napitak od ukiseljenog punomasnog ili obranog kravljeg mleka, u čijem nastajanju važnu ulogu imaju kefirove bakterije. Kefir se najviše konzumira na Kavkazu, gde su ljudi vrlo dugovečni, a tajnu dugovečnosti pripisuju upravo tom napitku. Poznato je izvrsno rusko kiselo mleko.

Začini

Tipični začini koji se koriste u ruskoj kuhinji su kapar, peršun, celer, biber, cimet, kardamom i klinčići.

Piće

Čaj je u Rusiji najpopularnije piće. Da, dobro ste pročitali. Čaj Rusi piju više i od votke. Ruska čajanka je društveno događanje sa čajem i kolačićima čija je tradicija započela davne 1638. godine. Nacionalni simbol, ruski samovar (čajnik), nažalost je danas samo nostalgična uspomena na rusku prošlost. Kvas je uz votku i čaj nacionalno rusko piće, fermentirano, vrlo jednostavno i sa niskim udelom alkohola. Dobija se od hleba, jabuka, krušaka... Među zapadnjacima je najpopularnija ruska votka (u prevodu "mala voda") i o njoj se gotovo sve zna. Manje je poznato da se u Rusiji od votke pripremaju izvrsni likeri: nalivka, liker sa dodatkom bobičastog voća i nastojka, liker sa dodatkom mirisnih trava. Među penušavim vinima ističe se Krimskoje.

Desert

Među ruskim poslasticama danas prevladavaju slatki hlebovi, torte, kolači, pite i palačinke, ali ćemo svejedno nabrojati prekrasne stare ruske poslastice. Kisel je najstariji ruski desert, tj. svojevrsni žele od suvog i bobičastog voća, melase i mleka. Među tipične ruske deserte spadaju i blini, ruske palačinke iz testa sa kvascem sa pšeničnim i heljdinim brašnom i gogol mogol krema od žumanca, konjaka, šećera, pomorandžinog likera i limunovog soka. Paška je tradicionalni Uskršnji desert od svežeg sira, pavlake, jaja, maslaca, korice limuna i pomorandži i usitnjenih badema, a šarlotka torta sa piškotama i mlečno-voćnim kremom.

Salate

Najpoznatija salata je vinaigrette, a sledi je gruzijska salata od graška i oraha i obe navodno imaju afrodizijačka svojstva. Svetsku slavu su dostigle Olivier i Orlov salate.

Travel tips

Ne propustite:

• posetiti Hermitage, virtuelne informacije
• odvažiti se na 6-dnevno putovanje 9446 km dugom Transsibirskom železnicom
• posetiti St Petersburg i Moskvu
• uživati u ritualu votke i kavijara.

Počasno mesto rezervisali smo za svetski poznate Ruse:

• najzaslužnija rusko-svetska "pera": Aleksandar Sergejevič Puškin, Fjodor Dostojevski, Lav Tolstoj, Jesenjin, Majakovski, Nabokov...
• u ruskim bojama su stvarali Petar Iljič Čajkovski, Sergej Rahmanjinov, Igor Stravinski, Sergej Prokofjev
• slikali Kandinski i Maljevič,
• svima nam je poznat i Jurij Gagarin, prvi čovek koji je odleteo u svemir.