Kuba

Intuitivna kubanska kuhinja se iznad svega nikada nije zamarala merenjem, vaganjem, redosledom i vremenom pripreme.

Geografski položaj

Republika Kuba je otočna država s više od 1500 otoka smeštena među Meksičkim zalivom, Karipskim morem i Atlantskim oceanom. Granice deli sa SAD-om i Bahamima na severu, Meksikom, Kajmanskim otočjem, Jamajkom i Haitijem. Kubu odlikuje tropska klima zbog koje život cveta u svim oblicima. Na Kubi uspevaju duvan i šećerna trska, banana, papaja, ananas, kakaovac, mango i druge tropske kulture. Uz strateški smeštaj između Severne i Južne Amerike Kubu čine jedinstvenom i spoj ljudi sa četiri kontinenta: autohtonih Indijanaca, afričkih crnaca, Španaca i Kineza.

Istorijski uticaj

Kubansku istoriju pratimo od Kolumbovog otkrića 1492. g., koje nažalost za domicilno indijansko stanovništvo znači i istrebljenje. Sledećih 388 godina Kuba je uzdisala pod španskom "imperijalističkom čizmom", a agonija je okončana tek špansko-američkim ratom. 1902. g. Kuba stiče nezavisnost, no za nju su hronično zainteresovane SAD. Uz povremene uplive u kubansku politiku, američko prisustvo se ogleda u ekonomskim intervencijama, posebno u šećernoj i duvanskoj industriji te finansijskoj i spoljnoj politici. 1956. Alejandro Castro Ruz i Ernesto Che Guevara ujedinjuju Kubance i vode ih u trogodišnji gerilski oslobodilački rat.

U glavne namirnice spadaju i crveni i crni pasulj, koji se često zajedno s pirinčem ukuvava u gustu smesu i čini još jedno kubansko jelo - moros y cristiano.

Godine 1959. Kuba je postala prva socijalistička država u Latinskoj Americi te dolazi u direkan sukob s spoljnom politikom i interesima SAD-a. Fidel Castro, prvo premijer, a od 1976. i predsjednik i Che Guevara dobijaju brojne simpatije i pobornike svojih revolucionarnih ideja. Početkom 60-ih SAD prekidaju diplomatske odnose s Kubom te sledi američki embargo. S raspadom SSSR-a, najvećeg kubanskog trgovačkog partnera, zemlja pada u duboku ekonomsku krizu, no porast turizma iz godine u godinu joj popravlja "krvnu sliku". Unatoč nemaštini, embargu i 50 godina neizmenjenom političkom uređenju žitelji Kube simbol su otpora, a Kuba destinacija u kojoj se uživa u pozitivnoj energiji, hrani, koktelima, pesmi i vrućoj salsi.

Karakteristike kuhinje

Kuba je na jednoj strani kult Hemingwaya i Che Guevare, do iznemoglosti popravljani američki automobili iz 50-ih godina i siromaštvo, a na drugoj moderna komforna hotelska zdanja po "merama" zapadnog čoveka npr. ono u Varaderu, tečajevi plesa, cabareti i popratne usluge all inclusive aranžmana. Mislili ovo ili ono, bez cele te zamamne mešavine ne bi bilo ni kubanske kuhinje.

Kubanska kuhinja mešavina je južnoafričke, španske i kreolske kuhinje.

Već za doručak postat će vam jasno koliko će istinskog gurmanskog zadovoljstva pratiti vaš boravak na Kubi. Na tanjiru će vas dočekati hleb s maslacem, omlet, croquetas, komadi pržene dimljene slanine zamotane u rolice i kafa s mlijekom. Nećete pogrešiti preduhitrite li svog ugostitelja i jednostavno naručite tostadu i cafe con leche.

Jaja, pirinač, tropsko voće poput banane i papaje poslužuju se kao predelo, dodatak glavnom jelu i kao osnova deserta. Meso, najčešće svinjetina i meso peradi, jede se uglavnom na "kreolski" ili na roštilju i prethodno marinirano u soku od naranče. Arroz con Pollo, jelo s rižom i piletinom, tipičan je specijalitet Kube. Sofrito je osnova brojnih kubanskih jela, a sastoji se od luka, zelenih paprika, bibera i origana, popečenih na maslinovom ulju. Umak koji upotpunjava jela od svinjetine i korenasto povrće npr. yuccu i malangu je Moji ili Mojito, a sastoji se od ulja, luka, začina i soka iz gorke pomorandže ili limete. U glavne namirnice spadaju i crveni i crni grah, koji se često skupa s rižom ukuvava u gustu smesu i čini još jedno kubansko jelo - Moros y cristiano. Temelj prehrane čine i kukuruz, proso, boniato (sličan krompiru) i manioca, razno povrće, riba (prednjači bakalar) i voće. Pri pripremi kubanskih salata nisu neuobičajene ni kombinacije iz avokada, krastavaca, mrkve, zelja, rotkvice. Od začina prevladavaju kurkuma, origano, beli luk, mirodjija, paprika i šafran.

Ljubitelji morskih jela uz brojne riblje specijalitete imat će priliku probati jastoga ili kornjaču, no imajte na umu da su zbog intenzivnog izlova te vrste skoro izumrle.

Dobro će vam doći i mali zalogaji sledećih naziva: pastelitos, croquetas, bocaditos i empanadas. Nezaobilazni su i tamalesi, s kukuruznim brašnom, komadićima svinjetine i zamotani u listove kukuruza.

Po obilnom obroku se zasladite sa Flan de caramelo, karamelnim pudingom "uvezenim" iz Španije, kuglicom sladoleda ili kakvom tropskom voćkom i popijte voćni sok.

Svoje večeri ohladite pivom ili koktelima. Želite li se osjećati hemingvejski, popijte Daiquiri možda baš u Havanskom El Floridita baru. Nećete proći lošije ni sa Mojitom ili Cuba libre koktelom. Negde sam pročitala da je rum nacionalno piće i muza muzike i plesa - dopalo mi se.

Za kraj ne možemo da ne zapevušimo "Hasta siempre comandante" Carlosa Pueble, prigodnu "Los Tamalitos de Olga", ne prisetimo se koncerata Omare Portuondo ili odgledamo još jedanput Buena Vista Social Club.

Zanimljivosti

• Kubu posetiti negdje između decembra i aprila.
• Obavezno posetiti Havanu, Santiago de Cuba, Trinidad, Santa Claru, Cueva Punta del Este, La Jungla de Jones, Valle de los Ingenios...
• Najbolji duvan raste u pokrajini Pinar del Rio.
• Uz plaže posetiti kubanske nacionalne parkove, prirodne rezervate, muzeje, crkve, pijace i noćne barove.
• Posetiti El Floridita bar koji je proslavio Hemingway i piti Daiquiri baš kao i veliki pisac.