Hrvatska

Geografski položaj

Smeštena na jugoistoku Europe, Hrvatska deli granicu na Jadranskom moru sa Italijom, severnu sa Slovenijom i Mađarskom, istočnu sa Srbijom i sa Bosnom i Hercegovinom. Raznolikost njene teritorije površine 56 610 km² uključuje bogate ravnice i polja, pitoreskna brda i zadivljujuće planine kao i prekrasno Jadransko more sa razuđenom obalom i svojih 1185 ostrva.

Kuhinja hrvatske obale je mediteranska, a zasniva se na ribi i plodovima mora, grožđu i vinu, maslinovom ulju, samoniklom bilju i mirisnim začinima.

Klima je u unutrašnjosti Hrvatske umereno kontinentalna (vruća leta i hladne zime), u gorskoj Hrvatskoj planinska, u primorskom delu mediteranska (sa suvim i toplim letima i vlažnim i blagim zimama), a u zaleđu submediteranska (sa nešto hladnijim zimama i toplijim letima). Hrvatska ima oko 4,5 miliona stanovnika, a glavni grad je Zagreb.

Istorijski uticaj na kuhinju

Kako je Hrvatska vekovima bila stecište različitih kultura i u gastronomiji se još uvek oseća uticaj tog kulinarskog nasleđa koje potiče sa svih strana sveta.
Za razliku od lagane mediteranske kuhinje na jugu Hrvatske, na koju je najviše uticala italijanska kuhinja, tradicionalna kuhinja kontinentalne Hrvatske bila je pod uticajem mađarske i srednjevropske kuhinje sa zapada, kao i turske i arapske kuhinje sa istoka.

Karakteristike kuhinje

Kontinentalna Hrvatska

U kuhinji kontinentalne Hrvatske, za razliku od primorske i dalmatinske, izraženiji su uticaji godišnjih doba, složeniji način pripreme, ali i uporedne tradicije, od jednostavne narodne, preko građanske do bogate plemićke kuhinje.
No, svima im je zajednička sklonost hranljivim, "konkretnim" jelima i namirnicama poput mesa (svinjetina, živina, govedina, rečna riba, divljač), raznih vrsta povrća (krompir, pasulj, boranija, zelje, luk, paprika, paradajz, cvekla), voća (šljiva, kajsija, jabuka, kruška), žitarica (pšenica, ječam, raž, heljda), mlečnih proizvoda (od kravljeg mleka) i jaja.

Počnemo li od supa, tradicionalne su one bistre, posebno kokošija i goveđa, koje se polako kuvaju sa korenastim povrćem, a poslužuju se s domaćim rezancima, jetrenim ili griz knedlama, začinjene biberom i peršunom. Zimi se kuvaju gušće supe od krompira, pasulja ili kupusa, a leti laganija variva, kao što su od krastavca i pavlake, začinjena crvenom paprikom i belim lukom, kelja, boranije ili bundeve.

Meso i danas prevladava na tanjirima u obliku pečenja, odrezaka i suhomesnatih proizvoda, koji se prave po starim, nepromenjenim recepturama. Tako će vas u Međimurju ponuditi s mesom iz tiblice (dimljena svinjetina spremljena u masti), masti te goveđom pržolicom (odresci brzo ispečeni, zatim dinstani sa slaninom i začinima i sa povrćem zapečeni u rerni). U Zagorju pisanom pečenicom "Stubica" (svinjski file nadeven suvim šljivama u sosu od pavlake i šljivovice), zagorskim ćuranom s čuvenim mlincima, pečenim fazanom ili paprikašem od divljači koja se tradicionalno tamo i uzgaja. Podravina će ponuditi hladetinu, buncek i pečene piceke, Turopolje i Posavina guske i patke, a Slavonija šunku, kulen i kulenovu seku, pečenu svinjetinu, čobanac i paprikaš. Slavonci su posebno ponosni i na svoje guste riblje supe i fiš-paprikaše od šarana. Gorski kotar će ponuditi jela od divljači (medveda, vepra i jelena), a Lika se ne može zamisliti bez pečene jagnjetine i suhomesnatih proizvoda poput bravetine ili pršute. Uz veće ili manje razlike u svim delovima kontinentalne Hrvatske mogu se pronaći suhomesnati proizvodi poput šunke, špeka, kobasica, krvavica i češnjovki.
Uz meso, obavezni su i prilozi: krompir (pire, restovani, prženi, kalampajsani), pirinač (rizi-bizi), žganci sa mlekom ili kao prilog uz jela od divljači, testenina (mlinci, uz pečenke) i sosevi od pečenja, gljiva i pavlake.

Tradicionalna kuhinja kontinentalne Hrvatske bila je pod uticajem mađarske i srednjevropske kuhinje sa zapada, kao i turske i arapske kuhinje sa istoka.

Laganiji deo obroka čine sveže salate koje se prave od belog ili crvenog kupusa, mešanog paradajza, paprike i luka i raznih vrsta zelene salate (kristalke, puterice, radiča), sve začinjeno solju, sirćetom i uljem. Posebnost salatama od pasulja ili krompira daje bundevino ulje. Od povrća i voća priprema se i zimnica, a najčešće su one od krastavaca, kupusa, paprike punjene kupusom, mešanog povrća, cvekle, ajvar, pekmezi i džemovi (šljive, kajsije, breskve, jagode).

Od mlečnih proizvoda specijaliteti su domaći sir i pavlaka, mlaćenica ili stepka i dimljeni kravlji sir (podravske prge ili međimurski turoš), lički škripavac i basa. Najpoznatiji specijaliteti od svežeg kravljeg sira su kuvani ili zapečeni zagorski štrukli te hrvatske palačinke, punjene slatkim nadevom od sira, prelivene pavlakom i zapečene.

Tradicija pravljenja kolača je duga. Orahnjače, makovnjače, štrudle sa nadevima od voća, bundevara, kukuruzna zlevka, presnac, krofne, uštipci, kuglof, medenjaci, salenjaci i šape samo su neki od predloga za lepi završetak obroka. Od pića svakako valja probati domaću šljivovicu, medovinu i neka od vrhunskih vina.

Priobalna i ostrvska kuhinja

Kuhinja hrvatske obale i ostrva je tipična mediteranska, a zasniva se na prirodnim bogatstvima mora i kopna - ribi i plodovima mora, grožđu i vinu, maslinama i maslinovovom ulju, ovcama i kozama, smokvama, samoniklom bilju i mirisnim začinima.

Ribe (zubatac, brancin, škarpina, lovrata, kirnja, skuša, srdela), osnovni izvor proteina, pripremaju se na sve zamislive načine: kuvaju se, od njih se prave fantastične čorbe, brodeti, rižota, bacaju se na gradele, peku u rerni, mariniraju i usoljavaju. Isto tako ne treba zaboraviti ni na plodove mora, sveže limske kamenice s limunovim sokom, hobotnice ispod peke, šufigane ili punjene lignje, dagnje i vongole uronjene u mirisne buzare, nezaobilazne škampe i rakovice.

Od mesa, svima je najpre na pameti pršut – istarski ili dalmatinski dimljeni svinjski but sušen na buri. Cenjena je i jagnjetina, ali i junetina posebno ako se radi o pašticadi za koju u Dalmaciji gotovo svaka porodica ima svoju recepturu koja se prenosi generacijama.

Razno povrće prilog je ribljim i mesnim jelima poput blitve, krompira, paradajza, artičoka, zelja. U Istri je to mesto rezervisano za šparglu. Iako su pečena jaja poznata širom sveta, istarska fritaja sa šparglama je posebna jer ima svoju priču, a i mirisne dodatke poput pršuta, pančete ili tartufa. U zimskim danima posebne su guste supe – maneštre, kombinacija mahunarki i žitarica, pasulja kukuruza, komorača, kupusnjača (kupus, raštika) uz dodatak suvog mesa ili pešta. Testenina samo pokazuje uticaj italijanske kuhinje (špageti, njoke), ali imamo i autohtone istarske i primorske testenine kao što su fuži, pasutice, šurlice, makaroni na iglu, pljukanci.

Sa začinima se ne preteruje. To se ne odnosi jedino na maslinovo ulje i sveže ili sušeno začinsko bilje i samonikle trave kojima obiluju mesta uz obalu. Lovor je gotovo neizbežan, kao i ruzmarin, bosiljak, žalfija, dok peršun i beli luk idu uz ribe. Zelene i crne masline, ukiseljeni lučići i kapar mogu biti deo svakog obroka.

Sa slatkim je priča vrlo jednostavna: ovde nema bogatih i kićenih torti sa gustim kremama na bazi maslaca. Tradicionalni dalmatinski kolači više vole voće, sveže ili sušeno (grožđice, suve smokve), umesto šećera zdraviji med, a glatku strukturu krema radije menjaju hrskavim komadićima badema i oraha. Spomenućemo fritule, kroštule, slastice od lošinjskih maruna, rafiole, cukarine, pince, mandulat, smokvenjak, rožatu.

Raznolikošću kuhinje posebno vole da se pohvale ostrvljani, tako da s pravom možemo razlikovati bračku kuhinju (specijalitet je vitalac: kobasica od jagnjećih iznutrica pečenih na gradelama ili ražnju), hvarsku (kozji sir u maslinovom ulju, paprenjaci), korčulansku (potušene lignje na šporko), komišku i višku (sardele pečene na štapu; komiška ili viška pogača sa sardinama), pašku kuhinju (paški sir i paška jagnjetina).

Svi već znaju da riba mora plivati triput: u moru, u ulju i u vinu. Zato je čaša vina dobrodošla kod svakog obroka, a često je i sastavni deo jela. Istrani će vam ponuditi malvaziju, merlot ili teran, a ostrvo Krk Vrbničku žlahtinu i Troišćinu. Hvarski Plavac ide uz pečenje i ovčiji sir. Primošten proizvodi vrhunsko crveno vino Babić koje se, posluženo na sobnoj temperaturi, pijucka uz meso i ribu sa žara i uz pikantne sireve. Iz Pelješca pak dolaze Postup, Dingač, Kneževo i Carsko vino. Na ostrvu Korčuli pravi se Grk. Suvi crni Merlot prija uz većinu jela, a uz deserte, najbolje se slaže slatki šibenski Prošek.

Travel tips (must do)

• Videti i doživeti neke od prirodnih lepota Hrvatske – Plitvička jezera, Brione, Kornate, Mljet, slapove Krke, Paklenicu, Kopački rit, Risnjak, Vransko jezero na Cresu ili Modru špilju na Biševu.
• Pogledati znamenitosti glavnog grada Zagreba, ali i svih većih gradova – Osijeka, Varaždina, Pule, Reke, Zadra, Splita, Trogira i Dubrovnika.
• Ukoliko se krajem juna nalazite u Istri, ne propustite neki od filmova na Motovunskom filmskom festivalu, teniski meč na ATP turniru u Umagu ili najmanji grad na svetu Hum.
• Ljubitelji istorije i kulture bi svakako trebalo da vide i srednjevekovne zagorske dvorce – Trakošćan, Miljanu, Tabor...
• Već kad ste u Zagorju, nemojte propustiti da posetite Krapini i brdo Hušnjakovo gde je pronađeno najbogatije paleolitsko nalazište neandertalskog čoveka u Hrvatskoj.
• Za one željne aktivnog odmora predlažemo ostrva Hvar i Brač, rafting na rekama Dobri i Cetini, a za prave Robinsone smeštaj u svetionicima na ostrvima sv. Ivan, Dugi otok, Prišnjak....
• Koji suvenir poneti iz Hrvatske? Kravatu, licitarsko srce, šestinski kišobran, olovku ili naliv-pero Slavoljuba Penkale, vučedolsku golubicu, pašku čipku, kamene replike Bašćanske ploče...