Holandija

Geografski položaj

Smeštena na severozapadu Evrope, Holandija se na severu i zapadu graniči sa Severnim morem, na jugu s Belgijom i Nemačkom na istoku. Površina Holandije, u kojoj prema podacima iz 2006. godine živi oko 17 miliona stanovnika, iznosi 42 000 km². Holandijom preovladava ravnica, a njom protiču i 3 velike evropske reke: Rajna, Mas i Šelde. Klima je okeanska s blagim zimama i hladnim letima, a zbog reljefne otvorenosti često duva vetar.
Holandija je jedan od najvećih proizvođača povrća, cveća i lavande za upotrebu u kuhinji.
Poljoprivreda je u Holandiji zbog povoljnih geografskih uslova visoko razvijena, a uzgajaju se pšenica, ječam, krompir, šećerna repa, odnosno voće, povrće i druge kulture, što je pomoglo da Holandija postane najveći evropski izvoznik poljoprivrednih proizvoda. Pod uticajem mnogobrojnih doseljenika iz gotovo svih delova sveta mladi Holanđani su posebno naklonjeni italijanskoj, kineskoj, tajlandskoj i indonežanskoj kuhinji, dok su nešto starije generacije ostale verne tradicionalnoj holandskoj kuhinji.

Istorijski uticaj

U svojim najranijim danima Holandija je bila naseljena Keltima i germanskim plemenima. Bila je deo rimske imperije, a svoju nezavisnost od Španije je izvojevala 1579. Tokom 17. veka postala je vodeća trgovačka i pomorska sila s kolonijama širom sveta. Posle 20-godišnje francuske okupacije 1815. je proglašena za Kraljevinu Holandiju. Godine 1830. Belgija se otcepljuje od Holandije i formira Kraljevinu Belgiju. Holandija je kroz Prvi svetski rat uspela da ostane neutralna, ali je u Drugom svetskom ratu pala pod nemačku okupaciju. Danas je Holandija članica osnivač NATO-a i Evropske unije. Amsterdam je njen najveći i glavni grad, sedište vlade nalazi se u Hagu, a ostali veliki gradovi su Roterdam, Utriht, Ajndhoven, Breda i dr.

Karakteristike kuhinje

Malena zemlja puna kontrasta i raznolikosti na meniju najčešće ima krompire, kobasice, haringe, losose i druge ribe, meso, sir, dagnje, palačinke, povrće, uz koje se piju brojna i odlična holandska piva. Holandija je veliki proizvođač mesa, sira, mleka, voća, šećerne repe i povrća, ali i veliki evropski izvoznik. S druge strane, u Holandiji je svuda moguće pronaći namirnice gotovo svih internacionalnih kuhinja. Holanđani su multikulturalni i neguju raznolikosti, kako u kuhinji tako i drugim segmentima svakodnevnog života. Ono što karakteriše Holandiju je obrok kao društveni događaj.

Obroci

U Holandiji se jede često, a uz tri glavna postoji i nekoliko međuobroka. U pauzama se obavezno piju kafe, čajevi, pivo i alkoholna pića na "holandski način".

Doručak
Ako želite da se pridružite Holanđanima u njihovim dnevnim ritualima, obavezno sebi priuštite doručak. Obilan gurmanski doručak najčešće obuhvata sir, šunku, maslac, brojne džemove, puter od kikirikija, jaja i drugo.

Ručak
Ručak je najčešće baziran na maslacu, hlebu i tanko isečenom mesu, fast fudu, ali on je i vreme za kafu, čaj, mleko ili neki drugi mlečni napitak. Uitsmijter je termin koji u Holandiji označava hleb s tanko isečenim sirom ili mesom i prženim jajima. Ervtensup je takođe tipično jelo za ručak, a iza imena se krije čorba od graška, koja odlično okrepljuje zimi.

Večera
Večera se kao i u mnogim drugim krajevima sveta jede kući i to je vreme za okupljanje porodice, dok je za nešto mlađi uzrast bez porodičnih obaveza uobičajena i brza večera u nekom internacionalnom restoranu, najčešće indonežanskom, pakistanskom, tajlandskom, francuskom i drugim. Večera u domovima je tradicionalnija, a sastoji od nacionalnih jela koja u osnovi sadrže povrće, krompire, meso (omiljena je piletina), ribe, salate, posle kojih sledi desert baziran na mleku. Povrće zauzima centralno mesto u "večeri na holandski način".

Nacionalna jela

Čorba od pasulja, graška, seljački omlet ili krompir s ruzmarinom dosta govore o holandskoj nacionalnoj kuhinji.
Mladi Holanđani su posebno naklonjeni italijanskoj, kineskoj, tajlandskoj i indonežanskoj kuhinji, dok su nešto starije generacije ostale verne tradicionalnoj holandskoj kuhinji.
Na koktel partijima se često služe snekovi npr. biterbalen ili loptice od mesa s goveđim raguom koje se onda na čačkalicama umaču u sos od senfa. Kao snek jedu se kroketi u raznim sosevima, ali i frikandel iz konjskog mesa, brojne vrste dimljenih kobasica, a na holandskim ulicama nije redak slučaj videti nekoga kako jede svežu haringu. Pečena sveža riba, koju možete dobiti svuda je izvrsna. Užitak pružaju i dagnje u sosevima, npr. onome od sira, kao i haringe pripremljene na razne načine, a posebno neodoljive s prelivom od senfa. Dimljeno meso skuše, jegulje i lososa su još jedan specijalitet holandske kuhinje. Nadaleko je poznat holandski sos, čiji sastojci više nikome nisu tajna, ali dobar ukus i dalje iznenađuje i fascinira. Čorba od pasulja i čorba od graška lako zasite a izvrsne su i čorbe pune povrća koje se jedu i kao samostalan obrok. Dimljena slanina s pire krompirom i endivijom i omlet od jaja, krompira, šampinjona ili drugih gljiva i dimljene slanine su jednostavna jela koja zasićuju u holandskoj nacionalnoj kuhinji. Kuvani krompir se najčešće jede s lukom i šargarepom, a špargle s holandskim sosom. Kako bi zaokružili kratki omaž holandskoj kuhinji, moramo se zasladiti Pofertjesima odnosno sitnim palačinkama među kojima su najpoznatije one sa sladoledom i toplim prelivom od trešanja, odličnim kolačima od jabuka i cimeta, dobro poznatim speculasima u kojima se mešaju neodoljive arome cimeta, muskatnog oraščića, kardamoma, anisa, đumbira, korijandera i klinčića i još jednim tipičnim holandskim desertom vlai.
Holandski sirevi su priča za sebe, a Holandija se može pohvaliti i svetski poznatim imenima poput: Gaude, Edamera, Milnera, Masdamera, Maslandera, Lerdamear, Kernhema i Old Amsterdam.
U korak ih prate slavna holandska piva: Hajniken, Amstel, Grolš, Brandt, Skol, Breda i Oranjebum.

Fast Facts

• Holandija je jedan od najvećih proizvođača povrća, cveća i lavande za upotrebu u kuhinji.
• Holandski sir ili pivo su izvrsni, ponesite malu količinu kao suvenir kući.
• Keukenhof je najlepši holandski vrt s brojnim cvetnim izložbama i atrakcijama od cveća.
• Lepota Kinderdijk s 19 vetrenjača je pod Unesco-ovom zaštitom.
• Amsterdam je bogat zanimljivostima, muzejima, noćnim barovima, parkovima, zanimljivim prodavnicama i tržnicama cveća. Posetite svetski muzej voštanih figura Madam Tuso, kuću Ane Frank, stare smeđe barove koji datiraju još iz 17. veka i druge atrakcije.
• Muzeji koje morate posetiti su: Rijks (amsterdamski Luvr), Van Gogov Muzej u Amsterdamu, Gradski muzej u Amsterdamu ili Stedelijk Muzej, Maurc u Hagu, Bojmans Muzej u Roterdamu i brojne druge.
• Poznati holandski slikari koji oduzimaju dah: Rembrandt, Vermer, Van Gog, Ešer i Mondrian.
• Arhitektura i dizajn: Hendrik Berlage, Gerit Ritveld, Rem Kolhas...
• Književnost: Multatuli, Hari Muliš i drugi.
• Filmski režiseri: Pol Verhoven, Mike van Diem, Teo van Gog i dr.